Njeno Veličanstvo Nabacanih Misli

" U Srbiji svake godine oko 4.000 žena oboli od raka dojke, oko 1.500 svake godine umre, a ako se otkrije na vreme rak dojke je izlečiv u više od 90 odsto slučajeva."

Gledam na sat i računam s obzirom da se sat pomera unazad sat vremena imaću toliko vremena da podelim s Vama moje misli i pošteno se naspavam, s obzirom da radim jutarnju smenu. Listam online štampu i naletim na članak koji objavljuje najnovije statistike o ženama koje obole od raka dojke godišnje. Svi znamo da je oktobar mesec, mesec borbe protiv raka a 25.oktobar je Svetski Dan Borbe protiv raka dojke.

Da li je iko pomislio kakva je to glupost i licemerje? Obeležiti jedan dan u godini kad svi mediji trube o tome kako treba vršiti preglede redovno, kad se objave cifre napominjem cifre onih žena koji preživljavaju teške trenutke boreći se svaki dan protiv ove podmukle bolesti a mi odredili jedan dan u godini za taj cilj? Zar sam ja jedina koja u tome ne vidi nikakav humanizam samo licemerje? Organizuju se akcije u cilju poboljšanja prevencije kancera dojke ali licemerje i tu nalazi način da se manifestuje. Naime isti list koji je objavio članak otome kako je bitno da se svaka žena podvrgne pregledima, dan ranije objavljuje članak prema kojem bolnica u Nišu ne poseduje mamograf. Ne mogu da zamislim emocije onih obolelih koji su imali prilike suočiti se sa ovakvom dozom licemerja, citiraću još jedan članak koji je humani čin jedne nevladine organizacije:

" Poruka ove akcije je bila: uživajte u lepom, stvarajte, naučite da prepoznate faktore rizika koji dovode do raka, i svesno uklanjanjajte ove faktora iz svog okruženja, i steknite navike redovnih kontrola kod lekara. "

Lepa poruka, nema šta. A što ova akcija ne bi trajala čitavu godinu. A kako ljudi da steknu naviku kontrole kod lekara kad većina Domova Zdravlja pa čak i pojedine bolnice nemaju mamograf ali naravno imamo novo zaštitno lice kampanje prevencije raka dojke Fondacije Princeze Katarine, g–đu Eminu Jahović. Zašto mi ovo liči na marketing i zašto mislim da oni koji su već izgubili nadu u bolje sutra, neće imati nikakve koristi od toga?

Ne želim da me iko pogrešno shvati, zaista smatram da je jako bitno podizati svest ženske populacije o tome kako bi trebali voditi i obraćati mnogo više pažnje na svoje zdravlje ali isto tako smatram da jednoj ženi koja je samohrana majka, koja je na birou i ima tri deteta i jedva spaja kraj s krajem je malo nevaspitano poručiti:

" Svaka žena mora imati vremena za pregled jednom u šest meseci. Preskočite jedan šoping, frizera ili kozmetičara i idite na pregled, jer je briga o zdravlju deo kulture življenja.“ (Emina Jahović)

Bilo je tu raznih izjava u vezi prevencije kancera dojke pa se oglasio čak i gosn. Boris Tadić koji je rekao:

" Humanitarna akcija prikupljanja pola miliona evra za prvi pokretni digitalni mamograf koji ce moci da dodje u svaki kraj naše zemlje, odlican je primer kako treba raditi. Čestitam organizatorima na izuzetno uspešnoj misiji širenja društvene odgovornosti “.

Zaista? Čestitam i ja preduzećima i pojedincima koji su uspeli skupiti 48 miliona dinara za prvi pokretni mamograf, samo nigde ne vidim doprinos Ministarstva Zdravlja ili Vlade Republike Srbije. Možda da povećaju cenu kafe u Skupštini Republike Srbije sa 8 dinara na 50 i to doniraju nekoliko meseci za ovakve akcije možda bi i ona žena mogla s "podignutom svešću" otići na pregled ne misleći na to da će na pregled čekati više od pet meseci i taj mesec neće moći platiti struju jer pregled košta od 1.500 do 2.500 ili više dinara i pritom niko nije spomenuo opštine gde postoji mamograf i skuplja prašinu mesecima jer nemaju stručnog lekara koji bi obavljao preglede mamografom.

Možda sam zvučala pregrubo u ovom članku ali zaista smatram da se ljudi ovakvim pristupom problemu podsmevaju onim bolesnim ženama koji se bore za svoj život iz dana u dan u jednoj državi gde svako obećava i diže svest, jer smo svi mi nesvesni a pritom ništa konkretno se ne preduzima, osim pojavljivanja na televiziji i dobrog marketinga za kozmetičke kuće,medije i Vladu.

I na kraju bih želela da sa svima podelim brošuru o prevenciji i ranom otkrivanju raka i naravno poželim puno optimizma i snage onima koji se bore s ovom podmuklom bolešću. Nemojte se predavati jer nada umire poslednja.